Na stadionu „Keramika“, gde je španska „Furija“ još jednom demonstrirala silu (3:0), selektor Srbije Veljko Paunović stao je pred medije kao čovek svestan da proces stvaranja novog reprezentativnog duha ne trpi prečice, ali i da surova realnost evropskog vrha ne prašta nedostatak osnovne fudbalske kreacije.
Nakon devedeset minuta u kojima su Orlovi uglavnom jurili senke majstora u crvenim dresovima, Paunović je ponudio trezvenu analizu.
– Poraz boli, ali smo došli da se izmerimo i vidimo slabosti. Španija se sprema za Mundijal, a mi tek počinjemo novu fazu. Taj razmak u fazama razvoja je ogroman i to je napravilo jasan jaz na terenu, istakao je selektor. On je posebno apostrofirao pad koncentracije u ranoj fazi meča, naglasivši da je primarni taktički zahtev bio sačuvati mrežu u prvih 45 minuta kako bi se na toj stabilnosti gradilo nešto više u nastavku.
Ipak, najzvučnija poruka ticala se same suštine igre. Paunović je priznao da puko požrtvovanje, iako pohvalno, ne može biti jedino oružje Srbije.
– Dobro je da budemo borbeni, ali mora da postoji i fudbal, a to nam je večeras nedostajalo, iskren je bio strateg Orlova. Dok se ekipa priprema za povratak i naredne izazove, selektorov zaključak zvuči kao obećanje.
– Ova Srbija će se podići. Osiguraću da se niko ne preda i vratićemo se jednog dana.
Za tim koji je tek na početku novog ciklusa, Viljareal ostaje gorka, ali neophodna lekcija o tome koliko je put do vrha zapravo dugačak.
M.M.
