ezik je dugo bio poslednja tvrđava ljudske posebnosti. Čak i kada su životinje pokazivale pamćenje, saosećanje, alatke ili složene društvene odnose, imenovanje je ostajalo gotovo sveta granica. A onda su istraživači koji proučavaju afričke slonove objavili nalaze koji su tu granicu učinili mnogo poroznijom. Rad u Nature Ecology & Evolution pokazao je da divlji afrički slonovi verovatno koriste individualno specifične, „name-like“ pozive, dakle vokalizacije kojima se obraćaju tačno određenom članu grupe. To nije puko oponašanje glasa primaoca, već zvučna oznaka koju drugi slon prepoznaje kao poziv baš njemu. Scientific American je s pravom istakao da je to jedna od najređih pojava u životinjskom svetu, jer većina poznatih „imena“ kod životinja počiva na imitaciji ili vrlo ograničenim signalima.
Važnost ovog nalaza ne leži samo u lepoti ideje da slonovi „zovu jedni druge po imenu“. Još važnije je to što takvo ponašanje podrazumeva bogat društveni svet, pamćenje pojedinaca i potrebu da se poruka usmeri precizno, a ne samo opšte. U velikim, pokretnim grupama koje komuniciraju na daljinu kroz niske frekvencije, sposobnost da se tačno dozove određena jedinka ima ogromnu funkcionalnu vrednost. To menja i naš pogled na evoluciju komunikacije. Ako ime nije isključivo ljudska privilegija, onda su neke kognitivne pretpostavke jezika možda nastajale na više mesta u životinjskom svetu, nezavisno od ljudske linije. Slon više nije samo životinja izuzetnog pamćenja i emocionalne dubine. Postaje i kandidat za jednu od najfinijih društvenih sposobnosti koje smo dugo rezervisali za sebe.
Možda je baš zato ova studija tako uznemirujuća u najboljem smislu te reči. Nauka povremeno ne ruši ljudsku posebnost time što životinje čini „kao nas“, već time što pokazuje da su granice koje smo crtali bile isuviše grube. Slonovi ne postaju ljudi time što možda koriste imena. Ali ljudi postaju dužni da drugačije razumeju šta sve društveni um može biti. A kada jedno krdo preko savane možda nosi sopstvenu verziju obraćanja pojedincu, tada tišina između čoveka i drugih vrsta više ne izgleda isto kao ranije.
S.B.
