ŽENEVA – U srcu svetske diplomatije, Palati nacija u Ženevi, otvorena je potresna izložba pod nazivom „Sećanja“, koja pred oči međunarodne javnosti iznosi decenijsku patnju srpskih porodica tragalaca za svojom nestalom i ubijenom rodbinom. Postavka je upriličena tokom 61. zasedanja Saveta za ljudska prava, na inicijativu Komisije za nestala lica i u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije, sa ciljem da podseti svet na još uvek nezaceljene rane oružanih sukoba iz devedesetih godina.
Generalni sekretar MSP Dušan Kozarev, otvarajući izložbu, istakao je da rešavanje pitanja nestalih lica za Srbiju ostaje vrhunski humanitarni i politički prioritet. On je podsetio da se u regionu bivše Jugoslavije preko 9.500 osoba i dalje vodi kao nestalo, naglasivši da zvanični Beograd, predvođen predsednikom Aleksandrom Vučićem, ostaje nepokolebljivo posvećen regionalnoj saradnji koja bi konačno pružila odgovore unesrećenim porodicama.
Izložba je plod sinergije državnih institucija i udruženja koja decenijama nose teret traganja, poput Koordinacije srpskih udruženja, Udruženja „Suza“ i porodica kidnapovanih sa Kosova i Metohije. Autorka ilustracija, Dragana Milić, kroz svoj rad je pokušala nemoguće – da u moru bola i neizvesnosti pronađe i ovekoveči trenutke mira i lepih uspomena na ljude kojih više nema, a koji u srcima svojih najbližih i dalje žive.
Ovaj događaj u Švajcarskoj, koji će trajati do 27. marta, realizovan je zahvaljujući poboljšanoj globalnoj poziciji Srbije i podršci ključnih međunarodnih aktera, uključujući Crveni krst i programe Ujedinjenih nacija. Prisustvo visokih zvaničnika UN, poput Lidije Grigoreve, kao i predstavnika diplomatskog kora iz regiona, potvrđuje da tema nestalih polako izlazi iz senke politike i dobija status prvorazrednog humanitarnog duga prema prošlosti.
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović i predstavnice udruženja Mirjana Božin i Dragana Đukić, složni su u oceni da je izgradnja kulture sećanja jedini put ka istinskom pomirenju. Oni su poručili da fokus mora ostati na poziciji žrtve, jer se samo razvijanjem empatije prema onima koji su najviše izgubili može graditi stabilnija budućnost na Balkanu.
Postavka „Sećanja“ realizovana je kroz projekte podržane od strane Evropske unije i UNDP-a, čime je potvrđeno da međunarodna zajednica prepoznaje važnost memorijalizacije kao alata za izgradnju poverenja na Zapadnom Balkanu. Za Srbiju, ova izložba u Ženevi predstavlja trijumf istine nad zaboravom i jasnu poruku da nijedna žrtva, bez obzira na nacionalnost, ne sme ostati samo statistički podatak u arhivama UN.
M. D.
